Posted on

Palanački buvljak


Widget not in any sidebars

Vršački buvljak je poznat na deleko. Što je i normalno, grad se nalazi na 13 kilometara od granice, sada sa Evropskom unijom, je li? Nekada je to bila samo Rumunija… Švercovalo se i švercuje se sve. Nekada smo mi nosili u Rumuniju farmerke i robu sa zapada, a tamo kupovali orahe i jeftinu jagnjetinu, sada oni pustoše radnje kod nas… A buvljak je odavno prestao da bude vezan sa švercom. Posle „Đinđolucije”, je postalo moderno da se kupuje u “Second hand shop”-ovima. To je odeća koju nakupci dobijaju iz zapadnih zemalja, a onda za neke male pare prodaju nama, ovde. Dobri ljudi sa zapada, misleći da čine dobro, ustvari pomažu “preduzimače” iz zemalja trećeg sveta, koji na tome dobro (manje ili više) zarađuju. Odeća se deli preko “Crvenog krsta” ili nekih crkvenih organizacija i siguran sam da je neko u tom začaranom krugu dobije, a na kom mestu ti odevni predmeti dobiju i cenu, nije mi poznato. Cigani iz Srbije, uspešno prate taj trend. Obrazovaniji cigani iz Austrije ili Švajcarske, već imaju u tim zemljama nacionalna udruženja, pa preko njih ostvaruju pravo da dobiju odeću. A onda je prenose preko granice. U početku je možda i imalo smisla, kada su farmerke (uopšte ne u tako lošem stanju) koštale euro, dva, međutim pošto je buvljak postao glavno mesto za nabavku odeće za srednje generacije, cena su počele da luduju, te sada toliko košta obična krpica, a farmerke su poskupele na 3-6 evra. U “Kineskom butiku” možeš kupiti nove za 10-tak, tako da je buvljak ostao i dalje u pola cene. Ali je standard prodavaca na buvljaku porastao. Cigančice koje prodaju tu odeću, sve više liče na lica iz realitija. Sa dovikavanja se prešlo na pozivanjem na mobilni telefon, a sve češće se na tezgama (čaršavima prostrtim po zemlji) mogu pronaći neke nove stvari. Biznis dobija neku novu vrednost, prenetu. A naivni ljudi kupuju farmerke, bluze, majce, cipele u pola cene, i ne pitajući se, odakle to njima. E, jadna li si moja zemljo.

Među tim, odevnim predmetima, se sve češće mogu sresti i tehničke stvari. Naivnom i lakomom narodu je lako uzeti novac, kada mu prodaješ nešto, često pet-šest puta jeftinije, nego što je u prodavnicama, širom Srbije. Neifonmirsani laik, ode na buvljak i kupi kompjuter za tridesetak evra, često samo zato što artikal deli isto ime, kao i u radnji, samo je je šest puta jeftiniji. Džaba mu govoriš, da nije svaki računar isti, da je bacio novac, kad je “Mita kupijo kod istog mandova, prošle subote i radi mu fejs”. Ništa više nije bitno. Mita je kupio mir u kući za nedelju dve. Džaba što “Microsoft” ne razvija više “Windows XP”, džaba što “Chrome”, a od skora i svi “browser”-i neće da rade ako CPU, nema SSE2 instrukcije, džaba sve ako radi “fejs”. Na “fejsu” su i komšije i prijatelji, bliža i dalja rodbina. Na “fejsu” se devojke i momci nude, preko “fejsa” se upoznaju, ma pravi jedan “korzo”… Prava ugodnost za ove zimske dane, “ne mora da izlazi noćom bez veze”, te gradić koji već ličio na pustinju, sada to stvarno i postaje, svake večeri posle povečerja.

Jedino što me iritira je činjenica da baš i nije sve što se nudi na ovim “tezgama” iz “Crvenog krsta” iz “Beć” ili “Švice”, kako trgovci to već kažu, sa njihovim specifčnim naglaskom i izrazom lica. Često je tehnička roba ukradena, a odevni predmeti od preminulog, pa ih je porodica bacila ili dala kako to nalažu običaji ili nešto slično. Tada ova naša priča dobija jedan novi ton, patinu. Mali Srećko upoznao malu Miru preko “fejsa” na onom računaru ukradenom iz firme “Ko-zna-koje” DOO Ivanjica. Mala Mira je imala onaj plavi džemper od pokojne Vesne, bog da joj dušu prosti. Brrr. Ma kakav “Bolivud”…

Ajde na posao, Risto…

Summary
Palanački buvljak
Article Name
Palanački buvljak
Description
Opis vršačke pijace
Author
Publisher Name
http://www.rista.me
Publisher Logo
Leave a Reply