Posted on

Jedan sasvim običan pankerski stav


Widget not in any sidebars

Polako ali sigurno dolazi nam kulminacija ovogodišnje kampanje. Većina „Baba Vangi” predviđa drugi krug, te dobar rezultat „Belog” i Šešelja. „Onlajn” glasanje takođe, smeštaju ova dva kandidata, za drugi krug sa aktuelnim premijerom. „Šbbkbb” za sada, na sreću. Ipak, zamišljam intelektulace ove zemlje, kako glasaju za „Belog” u drugom krugu. Iste one koji sada trućaju, kako je „Beli” šizofren, kako je glup (što Preletačević ni ne poriče), e iste te. Iste te koje je, Rambo Amadeus, najlepše opisao u svojoj pesmi:

Da li takve spodobe, stvarno misle da je neko u ovoj prćiji od zemlje spreman da im opet da poverenje? Imali su 3 mandata, koje su isti iskoristili za svađu, pravna prepucavanja, pljačkaške privatizacije… A, narod je učinio veliki trud za njih tog petog oktobra. Kada su uklonili Đinđića, te… te liberalne nakaze su imale otvoren put, ka ostvarivanju, svog plana, u koji je uključeno, između ostalog, pljačka zemlje i priznavanje Kosova od strane Beograda. Nešto je bilo moguće ostvariti u njihova 2-3 mandata, nešto ne. Kada je 2012, vraćen režim Slobodana Miloševića u novom ruhu, na tron, ovim govancima opet nije dobro, normalno. Meni se smučila ta priča, više ne gledam televiziju, niti čitam novine. Radi sopstvenog psihičkog stanja. Pojave se neka nova lica, ali već posle par meseci, prepoznaš onu istu crtu borbe za tron i ostvarivanja konačnog cilja, apsolutne kontrole.

Žao mi je što su se glumci, preselili sa platna na političke skupove. Ova zemlja je dala velike glumce, šteta da se ljudi ne bave svojim poslom, nego loše glumataju po predizbornim kampanjama. Možda je to razlog zašto se tako malo ulaže u kulturu kod nas. Šta će ovom narodu bolja predstava, ima izbore svake godine, pa neka izvoli. Evo, pre par dana je održan skup u Užicu prededničkog kandidata Vuka Jeremića, a samo posle par dana i skup pristalica aktulenog nam premijera. Kao što rekoh, posmatram samo scenario, režiju i „casting”, ne slušam, samo gledam. Kadar sam da primetim, da je i jedno i drugo, režirano na zavidnom nivou. Dugo je sati provedeno ispred ogledala i sa jedne i sa druge strane. Primećuje se odlična harizma i sa gotovo 100% sigurnosti, mogu reći, profesionalno urađeno. Istina, aktuelna vlast, je sve to imala pripremljeno, još od prošle godine, bilo je potrebno samo malo podsećanja. Primećujem da je glavna razlika dva kandidata odnos prema Evropskoj uniji. I šta još? Sve je ostalo isto. Jedan je visok, drugi nizak, pa kada ih spojiš izgledaju ko „Stalio i Olio”. Oboje traže nešto, a šta će ispuniti, e to ostaje na nama da im verujemo. „Ti sada za mene glasaj, a kada ja postanem predsednik, sve ćemo se dogovoriti”. Od toga na kraju bude: „Znate, za mene je glasalo 2 miliona, niste vi jedini, hvala vam na podršci i glasu, ali vaš slučaj, je nerešiv.” Čak i da pitate za čašu vode. Kada „oni” dobiju mandat, ma boli ih kurac za vas. Samo se potrudite da im ne stajete na put. Jer ako im se tamo nađete, možete da odete u zatvor, mogu da vas napadnu preko medija i da vam unište privatan život i sl. Dakle to je isto u oba slučaja, jedino što se aktuelnom premijeru to boduje duplo, valjda jer je u gostima (hvali se na sva usta da je poreklom iz Bosne). Da, ima još i razlika u publici. Kod ovog zdepastog na skupu se može videti da je publika obučena „opušteno”, nema toliko odela i „kurvati” i košulja, nekako „casual”, dok kod ovog „pritkastog” navijača Crvene Zvezde se primećuje „japi look” u publici. Znači, taškica, kravatica, misim, nije sve jedno, kada te direktor lično naredi da moraš da budeš tu i tu u to i to vreme.

Ja sam odavno prestao da navijam. Još kada su 7.-og oktobra, počeli da pričaju o fenomenu 6.-og oktobra, do koga upošte nije došlo. Niti navijam, niti verujem. Ne verujem, ni vremenskoj prognozi, a kamoli nečemu ozbiljnijem. Ni tada, a ni sada, nisam imao interesovanje da se bavim politikom u ovoj ili bilo kojoj zemlji. Interesuje me jedino, iz perspektive posmatrača, ali perspektive posmatrača, korisnika internet-a. I tu se primećuju neke novine. To vam je najjeftinija kampanja. Ali takođe mora pažljivo da se pripremi, da bi bila dovoljno efikasna. Kada je Saša Janković, onomad imao početak kampanje u hali „Ranko Žeravica”, „stream” preko „YouTube”-a je bio bez tona, jer su puštali muziku za koju nisu imali prava. Posle toga, šta reći, o kampanji koja kao glavnu temu izbacuje vladavinu prava. Fijasko, koji bi mogao da ih košta izbora? Ma jok, u Srba to nije niko ni primetio. „Beli” je slično iskustvo imao par dana pre početka (proglašenja) istog, kao zvaničnog kandidata, postavljajući neki klip o stanju LGBT populacije u Srbiji. „YouTube„ mu je „mutirao” video jer su koristili neku komercijalnu pesmu na kraju klipa. Dalke, vodite računa o autorskim pravima, predsednilki kandidati. A, ako vi nećete, neko drugi, hoće, pa dobijete „mute”. Ja svakako neću primetiti razliku, jer vas ne slušam… u opšte.

Molim javno mnjenje, pisce, kolumniste i ostale, da prestanu da vređaju moj integritet i prekinu više da seru, o istorijskom značaju ovih izbora, kao „ovaj put” postoji neka razlika od pre 5 godina, aludirajući na činjenicu da neprosvećeni svet, iz zemlje iz koje dolazim, navodi kao razlog: „Svi su isti”, „Mene politika ne interesuje”, „Baš me briga” i sl. To je, vidite, zakonsko pravo, kao i pravo glasa. Znači, ako ne glasam, to je isto poruka, kao i da glasam. Neka svako radi po svojoj savesti, dabome. I nije istina, da u slučaju apstinencije od glasanja, ja, ustvari, dajem glas za aktuelnog premijera. Ako nisam glasao i njemu sam poslao neku poruku. A poruka je da me boli kurac za sve njih. Vrlo jasno, vrlo koncizno, u jednoj rečenici (ponosan sam na sebe). Slažem se da su izjave tipa „Svi su isti”, „Mene politika ne interesuje”, „Baš me briga” samo izgovori. Ako hoćete da vam iskreno kažem, eto ja sam rekao. Da li je to moguće izjaviti na televiziji ili da neke novine prenesu? Nije. Da li to smatrate, za „ok” razlog? Ne. E, pa baš me zabole i za to! Samo za podsećanje, Drugi krug, 2008, 68% izlasnost (oko 4.000.000 glasača) i šta? Koje smo dobili kao narod? Dobili smo ono gde se ja žaim za bol u gornjem tekstu. Dobili smo baš ono što sada hoće da izvede aktuelni premijer, apsolutnu vlast, predsednička, zakonodavna i izvršna. Molim lepo. I 2012, sam se čudio da se neko uopšte kandiduje, a i danas ne mogu da verujem, da postoje kandidati. A ima ih 11, mogli bi da pravimo tekmu: „Kandidati za predsednika Srbije 2017” vs „Fudbalske reprezentacije Srbije”. Kandidati bi odneli ubedljivu pobedu, jer su mahom služili vojsku, što se baš i nemože reći za curice iz reprezentacije. Šešeljev stomak da bude golman, jbt… Ko bi bio toliko lud da se kandiduje za mesto predsednika Srbije? Moraš prvo do Moskve, Vašingtona i Brisela, da te odrede. Ti naprave jedan politički plan na brzaka. E, posle treba da nađeš, presek, sa sva tri mesta, i samo to obećaš narodu. A, ako to obećaš narodu, neće niko da glasa za tebe. I šta ako neka od strana međunarodne politike, promeni stav u međuvremenu? Opet na put? Nemam bre ni za kartu do Beograda, danas…

Jebi ga, šta da vam kažem, ja sam ipak samo jedan običan panker…

Leave a Reply