Posted on

Južno-banatska depresija


Widget not in any sidebars

Eto, prošlo je samo 30-tak dana, osećam, polako se vraćam u formu. Koristi mi i ova predizborna kampanja, mladi ljudi sa divnim novim idejama. Nije baš neki period godine, februar-mart, bar ne ovde kod nas, u ovoj beskrajnoj ravnici, ali takve stvari nisi u situaciji da biraš. Neće da može. Hajde sad, i vreme, i mesto, i okolnosti, i raspoloženje, što bi stariji ljudi rekli „rđavom kurcu i dlaka smeta”.

E sada, pošto sam pomenuo, muški polni organ i predizbornu kampanju, red je i da objasnim. Izbore je baba-roga proglasila pre jedno deset dana. Sredinu iz koje ja dolazim, niko nije ni pomenuo, a kamoli obišao. Zašto je Sterijin grad marginalizovan i u ovoj, a i svakoj predsedničkoj kampanji? Kada se glasa za poslanike, broje se glasovi drugačije, nego kada se glasa za predsednika. Tako da se u ovim izborima broji svaki glas. Tačno, svaki glas. „Pa, dobro”, rekoh, „ima toga u nas”. I jopet si u pravu. Ima, ima brate, no malo… vrlo malo. Slabo se vi jebete gore u Vršcu i oko Vršca. Možda, otuda i ime mesta Vršac, mislim kao Svršac? Ma nije… To je bio Podvršac, od Vrške čuke. „A, je li… Molim, molim…” „Pa što nas ondak ima malo? Dobili smo i pojačanje, onomad, došli silni neki bosanci, crnogorci i srbijanci. I jopet slabo. Ove „lale” stvarno nisu ni za šta. Ali slaba vajda i od pomoći. Prirodni priraštaj je opadao i opadaće i pre i posle. Tu i tamo se čuje da je neko dobio treće dete. Ima čak poneki primer i sa „četvero”. Ali to je u procentima 1 ili 2, pa nismo interesantni ovim, a ni prethodnim predsedničkim kandidatima.” Opština Vršac, Alibunar i Bela Crkva, sve sa selima, broji manje stanovnika nego Borča. A do Borče vozi gradski prevoz, može na „Bus plus” karticu, do Vršca povratna karta 1000 i nešto, jebi ga. Možeš Pinokijevim ukrašenim vozom za 500. Daleko, bre. Ko će da se drka da iz „Begea”, ide na Dunav stanicu, da čeka na crkvenu putujuću spravu, da bi išao u provinciju? Nema takih. Nema se vremena. Deca koja upišu visoke škole, imaju obaveza, rade, uče, čak i na glasanje u Vršac, više ne dolaze, nego glasaju u mestu u kome idu u školu. Što bi gubili vreme, da se vraćaju u ovu „rupu”, kada ni ovi kojima treba da obezbediš platu od sedam i po miliona, za mandat, neće da se udostoje, i da te zamole, da glasaš za njih. Pa neće u Vršcu ni posao dobiti. Ovde se zapošljavaju samo poslušni kadrovi, članovi isključivo vladajuće partije. Više nema smisla termin „preletač” u ovoj maloj sredini, gde se svi poznajemo. Uglavnom smo svi „naši”, članovi svih stranaka, koje su na tržištu. Tako da kada ti treba vladajuća, vrlo lako izvadiš iz „budžaka” karticu od neke, koja je u koaliciji sa vladajućom. Za ovu trenutno, sada, to svakako nije bilo jako teško. Svi su iz jedne, regionalne stranke, prešli u vladajuću stranku, konzenzusom. Sada su svi politički korektni. „Ma boli mene…” bi rekao Radovan treći.

Dakle, vrštanke i vrštani upražnjavaju razmnožavanje sasvim normalno, van normi koje im je raspisala, bilo koja verska sekta. Pare se i u prazno, a i svrše u Vršcu, ponekad. Bole ih, za tamo neke bogomolje. Prave decu, školuju, „vospitaju” i pošalju ih negde dalje. Iz daljine, se retka deca vrate, jer u daljini shvate, od kog su polusveta pobegli. Ima i dobrog sveta ovde, nemojte da me pogrešno razumete, o da. Većina ljudi će vas dočekati sasvim lepo. I dalje je većina normalna, daleko od toga. Ali, kakav je to svet, polusvet? To je svet, koga je Sterija opisao, od reči do reči, baš kakav jeste. Sve… ama baš sve, do jedne Sterijine komedije, su istinite, čak i u interpunkciji. Što me dovede do prvog pasusa, ove priče. Dakle, ako je Sterija, samo zapisao istinu, u određenom vremenskom, istorijskom momentu, pitam se, da li bi se to moglo primeniti i danas? Ako bi neko samo zapisao istinu, ono što nam se trenutno događa, da li bi to bilo komedija, već za par godina? O, da. I to urnebesna, komedija. Te sam rešio da se oprobam, a čikam i vas. Ovo, smehotresno vreme, mora da izrodi nove Sterije i Domanoviće. Nemojte da vas uplaši činjenica, da nemate smisao za humor. To vam kažem. Nije vam, potreban. Uopšte. Samo pišite ono što se dešava. Kada ispisane redove prekrije, patina vremena, biće to humor deluks! Jer, nadam se, ipak, ovo jednom mora da stane… Nego, nemojte se nervirati, neće stati sigurno, kada dobijemo novog stanara na Andrićevom vencu. Jok. Ima još što šta, kasti, politička antielita, koja je trenutno pali i žari Serbskim eterom.

Juče čujem, nema i nije bilo potrebe za lustracijom posle 6-og oktobra. Pa, jeste… Koga da lustrirate? Isti kadar koji je bio pre, posle i sada je. Ili njihovu familiju? Iza paravana, stoje isti oni koji su tu bili i za vreme Tita. Ili njihovi direktni potomci, osim u slučaju ćerke, gde su možda zeta zaposlili, pa tu i nije baš krvno srodstvo. Ali biće u sledećem kolenu. I sada nam se to kaže kao normalna činjenica. Do skoro, je većina izjavljivala, da žali što se to nije dogodilo. Ali sada je to postalo sasvim normalno. Znači nije bilo ni u planu. Znate šta? Treba nam biti jasno da je elita iz socijalističkog perioda, ulagala u edukaciju dece. Iz socijalističkog samoupravljanja, slali su decu na Harvard i Berki, ali ne da studiraju matiš ili fiziku, nego političke nauke. Da se mene pita, ja bi sve „take”, posthumno obesio. Nalog za vađenje truleži i obesiti za primer. Zašto? Pa majku mu… Živeli smo u socijalističkom samoupravljanju, što bi neko išao na obrazovanje u proverene kapitalističke centre. Da ga CIA, malko poduči. Da mu daju obuku? Gledaje, ja sam antikomunista, ali njihovi roditelji su bili komunsti na položajima. Elita. Pa su slali decu u kapitalizam, na prestižne škole. Deca nisu bila talentovana za prirodne nauke, ma nema veze, daj šta daš. E, sada su nam ti klinci došli na red. Gospodin Zec, lepo kaže, ulaganje u edukaciju je jedini izlaz iz siromaštva naše zemlje. To je neiscrpni resurs. E sada se taj neiscrpni resurs, edukovan na prestižnim svetskim univerzitetima, vraća. I ne bi mene to uznemiravalo, ni najmanje, da nisam bio svedok, prethodne trke za predsednika Amerike. Ti univerziteti jesu najbolji svetski univerziteti za pomenutu matemetiku, fiziku, hemiju ili astronomiju. Ali za politiku, neeee! Ljudi moji! Pa taj svet vapi za našim socijalističkim samoupravljanjem. Mi barem, dobro znamo gde to vodi. Nove zadruge, novi OOUR-i, politički komesari i SSNS i SSNJ… Da li nam je to potrebno? Hoće li neko da oda priznanje, kumrovčaninu, da je bio prorok, bar „A la” Isus? Da je hromi bravar, bio sposoban,  hiljadu devetsto četrdeset i neke, da vidi toliko daleko, pa da smisli „radničko samoupravljanje”, „bratstvo i jedinstvo” i gomilu sličnih gluposti ili gomilu sličnih genijalnosti? Ili je prethodna SFRJ samo iskorištena kao poligon? U toj trci za predsednika, dakle, daleke nam prekookeanske zemlje, pobeđen je sistem, na kome su ovi naši „Harvardovci”, diplomirali. Sada… Američki sistem je tako napravljen, da će biti potrebno par godina, da sve to polako izađe na videlo, ali ko je gledao prvo obraćanje bišeg predsednika Obame kongresu, a seća se naših kongresa CKSKJ, nije mu bilo teško da poveže, o čemu se tu radi. Dakle liberalni socijalizam (novi pojam?) je poražen, tamo gde je i stvoren. A tako je bilo sa i nacional socijalizmom. I on je nastao u Americi i Engleskoj, pa je poražen početkom treće decenije prošlog veka, desila se velika ekonomska kriza. Pa je taj sitem pronašao svoje mesto u centralnoj Evropi, na isti način kao što se nama sada dešava. Deca obrazovana u Americi, vratila se kući, pa prenela nove političke trendove… E sada, ja se stvarno plašim, šta će se desiti sa ovim liberalnim Američkim… Kod nas nema tako bogatih ljudi kao što je Trump, mi nemamo Stiva Benona… Naš narod glasa uvek samo za pobednike. Mi se još nismo oporavili ni od samoupravnog socijalizma, nemojte na nas terati u neko novo kolektivno zlo, molim vas. Balkanske zemlje su na šupku Erope, baš kao i moj rodni grad i odnosu na Srbiju. Jednostavno nisu bitne. Vidite li vi ove glasove iz Nemačke. Ludi Šiftar, pobio ljude sekirom… I oni i dalje trpe i ćute i neće da kažu ništa. Ako je manit, nema veze što je musliman, a da je bio belac, Rus, pravoslavac, o te-kako bi bilo veze. Već sam pisao za šiftare, ranije. Neka, tako i im treba, to je sve projekat te iste Nemačke i Austrije. Sada neka se nose zajedno sa njima. U toj Nemačkoj će biti sranje, ako ovaj Hilerovsko-Obamski socijalizam, nađe plodno tlo. I opet, dva puta je bila Nemačka, ne mora opet Nemačka, može Ukrajina, može i Rusija, što da ne. Sve su to zemlje sa oko 100 miliona stanovnika, koje već sutra mogu da krenu u prisvajanje tuđih teritorija. Neki su već krenuli…

Leave a Reply