Posted on

Stav (1)


Widget not in any sidebars

Na „YouTube” kanalu, zemljaka Teše, „Balkan Info” gledah dijalog sa bivšim „petooktobarskim” ambasadorom Srbije u USA, gospodinom Milanom St. Protićem.

I opet deobe.

Pitanje: Da li je čovek rođen od oca srbina i majke srpkinje, može biti nešto drugo, osim srbin?

Odgovor: Da. Jedino potrebno je svest da osim politčke stranke, omiljene pevačice, omiljene klozetske šolje, omiljenog realiti programa možeš odabrati i religiju, svevišnjeg, kome se klanjaš ili kome pušiš i više nisi srbin 100%.

Cela ta generacija „svetosavaca” i „ćiriličara” koštala nas je previše, pogotovo u poslednjih 100 godina. Sa jedne strane pošten i radan narod, sa druge strane lakomi i nekako tupi-glupi. Ipak su vekovi dominacije stranih sila učinile baš ono što je potrebno, to se ne može poreći. Pojedinci koje vide iznad gomile su retki, no njima nije dozvoljeno da govore, a narod ih po pravilu ne voli, jer ne pričaju ono što je u trendu. Lepo gosn. Mile kaže da zapad ne voli misleće ljude sa ovih prostora, te da im je lakše da sarađuju sa preobučenim komesarima. Ali sebe ne svrstava u tu grupu. E, pa gosn. Mile, Vi i gosn. Bećković (dopisuju se „SMS” porukama na ćirilici) ste bili komesari i pre ovih crvenih. Komasari SPC-a, naravno.

Zašto je za srpstvo toliko bitno da pripadnik te nacije bude i vernik?
Da li nemac mora biti protestant? Ili jevrej judeista?

I mnogo veći narodi od srpskog su na tom polju odavno napravili konzensus, te nemcu, neće niko osporavati pripadnost naciji, a može, ako hoće da koristi i sumerijansko klinasto pismo. Pitanje je ko će ga čitati i koliko je to ekonomski opravdano. Gde smo mi, srbi, opet u problemu.

Takođe, pre neki dan, pre početka ovog pišućeg eksperimenta, gledah jedan drugi „interviju”, sa gospodinom Sinišom Kovačevićem. (YouTube, kanal „Mozaik”)

U tom dijalogu gosn. Siniša lepo objašnjava problem finansiranja umetnosti i razliku između ruskog, nemačkog i našeg malog srpskog tržišta.

Ne zna se koja je nesreća veća. Utopijski komunizam ili verski fanatizam. A obe su te nesreće spopale narode moj! I u obe nesreće si poražen, ubijena ti je mladost. Da li postoji šansa da država Srbija pokrene tužbu pred „Haškim tribunalom” protiv Karla Maksa ili protiv Isusa? Oni su izvršili krvavi genocid ovde.

Na kom mestu u svojim delima, Karl Marks kaže, da će brat, brata da otera na Goli otok, ako rekne, samo rekne nešto? Gde se Isus obraća svojim sledbenicima rečima: „Ko ne piše ćirilicom, nije srbin, ko ne veruje u mene, nije srbin!”. Nema toga mesta, ne postoji.

Hajdemo dalje, mora da se radi…

Posted on

Komentari (1)


Widget not in any sidebars

Backup na „BalticServer” za Rajata, urađen.

Deskop računara dva komada, završeno,

Notebook, takođe dva računara, takođe završeno.

Prikačio sam zvučnike pa radim uz muziku. Nisam odavno slušao muziku. Teko mi dođe na par dana, pa mi se uši zažele finijih vibracija. Brzo prođe, ono što je snimljeno je već pomalo izgužvano, ovo što se sada snima, greota potrošenog vremena…

Ostaće se smrad koja se širi sve brže, kako svet postaje jedno mesto. Ne samo da pojedinci više nisu spremni da stanu u zaštitu ideje, nego “ideja” prestaje da postoji. A bez ideje, nema dalje… Ne govorim o naučnom, teško stečenom znanju, koje finansiraju multinacionalne kompanije. Tu postoji ideja. Najčešće nije baš najjasnija širokim masama, uglavnom je neki interes, finansijska ili politička moć, iza nje. Govorim o ideji tipa “Led Zeppelin”, “Sex Pistols”, “Doors”, “Pink Floyd”… Nisam tip ljudi koji veruje da su nabrojani primeri, a i mnoštvo drugih, nešto iza čega je stajao tim ljudi. Najverovatnije, jeste, kasnije. Kada su te ideje počele da donose milione dolara, ali čisto sumnjam da je neko naterao Sida i Johnnny-ja da naprave tim. To je bilo onako, slučajno. To novac ne može da kupi, a čini mi se da je to najvredniji deo jedne ideje. Ta početna iskra, koju stvaralac oseti, kada počne da se bavi nečim pa makar i vaspitavanjem kućnog ljubimca.

Ej bre, dosta si srao za danas!

Posted on

Ponedeljak – nova nada


Widget not in any sidebars
Gile The Cat
Dok drugi jebu ja spavam

Plan je da svaki dan napišem jedan mali tekst i da postavim po jednu sliku. Toliko imam vremena. 15 minuta uz jutarnju kafu. To kasnije može da preraste i u „Vlog”, plašim se da bilo pogrešno protumačeno u ova drkava predizborna vremena.

Danas mi je plan da završim servis dva prenosiva računara (podešavanje i instalacija), da počnem rad na jednom kompjuteru, da uradim izveštaj oko 12 časova i da se uredno prijavim na posao oko pola tri.

Rajat mi je platio, tako da očekujem u toku sutrašnjeg dana pošaljem novce Tijani. Jedna briga manje. U jebote, pa danas je 13.

Još mesec dana pa si otišla sa njim.

Telefoni zvone, ma neka zvone…

Dakle trinaesti, da… Sutra je već pola februara, računi su uglavnom plaćeni, osim poreza. Sa tim nemam pojma šta da radim. Ugasiću servis krajem februara. I polako izmiritivati obaveze prema Srbiji. Do penzije ću valjda da platim sve, he.

Danas mi je pisao japanac za „E-bay”. Hoće da me zaposli. Eto i to mi je plan. Da mi objasni, šta bi bio moj posao. Najverovatnije još jedno prebiranje po tastaturi, ali sad, šta je tu je. 15-20 USD dnevno za par sati kuckanja. Nije loše. A mogu da pušim i da pijem kafu, da psujem i jednim uvetom osluškujem kada se Gile javi, a drugim TV iz susedne sobe.

I to mi je bio plan. Da nekako od ovog bloga napravim neki univerzalni podsetnik. Imao sam i plan da mi konačno pošta isporuči sve što sam naručio pre nove godine.

Pola jedanaest…

Hajde, pozdrav, mora da se radi…

Posted on

Još jedna nedelja


Widget not in any sidebars

Kao i svake nedelje u Vršcu, i ove, duva vetar. Ne bih imao pojima, bolela me glava, te sam morao da se prošetam do apoteke i da pazarim jedno pakovanje „Brufen”-a 400 mg. Ovih dana nisam išao u redovne šetnje, pa sam ostao na količini od ništa.
Posle jutarnje šetnje, pravac “Maksi”, pa kuća, a u kući…

To me je i probudilo jutros. Alarm…

Rajat, momak kome održavam dva-tri servera, me je probudio sa „Skype”-om. Juče sam mu popravio neko „backup” rešenje, koje je kupio od „BalticServers”-a, a koje nije baš htelo da radi. Nakačio se instalirao, prokomentarisao, video grešku, napisao tiket, i niko me ne jebe. Subota veče. Litvanija, glavni grad (nemam pojima koji). Piju pivo i drkaju kurac. Baš njih boli što je tamo neki Rista, namestio Rajatu “backup”. Živi se punim plućima. Tako i treba. Život je kratka i relativna pojava.

Neki idiot mu je prodao “siguran prostor” koji je 30 puta manji od hard diskova. Slikovito: 2.7 TB x2 je približno 6 TB. Oni su prodali 200 GB, da se kopiraju obe particije, svaki dan. Znači, krajnje je vreme da se prodavci, bar malo poduče, šta je particija, šta je hard disk, šta je „full backup”, itd

Za test sam „exclude” sve osim foldera koji nam ustvari trebaju za dnevni backup, to nije prošlo i sada smo tu gde smo.

No, javih mu se, zabole me glava, odoh do apoteke i razmišljam usput, u šetnji, kako bi stvarno mogao da napravim neki blog, na brzinu, gde bih mogao da pišem i pišem. I tako bi. Evo pišem i pišem. Kao rokovnik, ali javno… Veliki brat… Jok bre, ovi koji su tamo nemaju vremena da čitaju, a i da imaju, ne znaju baš sva slova. Tako ti je to.

Hajde, pozdrav do sledećeg posta…